Težave z vračanjem migrantov ne samo pri nas: v Nemčiji se je zgodil pravi upor Afričanov

3
Uredništvo

Embed from Getty Images
Včeraj smo s strani Mednarodne organizacije za migracije izvedeli, da se je v slabem letu dni iz Grčije v svojo  domovino prostovoljno vrnilo več kot 10.000 prebežnikov.

A tisti, ki se jim je uspelo prebiti globlje v Evropo, recimo do Slovenije ali celo do ciljne države Nemčije, se kljub temu, da ne izpolnjujejo pogojev za azil, zelo neradi vračajo. 

V Sloveniji so vrnitev Sirca Ahmada Shamieha zgolj na Hrvaško, s pravnimi, aktivističnimi in skrivaškimi manevri na robu zakona preprečili levičarski aktivisti, v Nemčiji pa so se vrnitvi mladeniča iz Toga v Italijo uprli njegovi afriški kolegi sami.

Več kot 200 razjarjenih mladih moških je grozilo policistom z nasiljem, zato se ti umaknili in deportacije niso izvedli. 

Medtem ko se Pakistanci, Iračani, Afganistanci in migranti drugih nacionalnosti iz grških otokov, kjer je še vedno okrog 50 tisoč prebežnikov, množično vračajo domov, je deportacija nekaterih iz srca Evrope, ki pogojev za azil ne izpolnjujejo nazaj domov ali v državo, kjer so v EU vstopili, skorajda težje, kot je bila njihova pot v “(ne)obljubljeno deželo”.

V Sloveniji je znan primer Sirca Ahmada Shamieha, ki bi najbrž sedaj celo že pridobil mednarodno zaščito, če bi zanjo zaprosil na Hrvaškem, ne pa vztrajal v Sloveniji, ki se je v pravnomočni in na večih sodiščih potrjeni odločbi razglasila za nepristojno.

V našem primeru je Ahmad postal orodje v rokah boja anarhističnih aktivistov proti slovenskemu azilnemu sistemu, ki je trajal tako dolgo, da je vojna v njegovem domačem Damasku že minila. Na koncu so njegovo vrnitev na Hrvaško in združitev z družino preprečili s tem, da so ga pred policijo skrivali toliko časa, da je pretekel šestmesečni rok, v katerem bi policisti morali izvesti izvršitev odločbe.

Dvesto migrantov se je spravilo na policiste

V Nemčiji pa se pri deportaciji tistih, ki jim pravno ni bil priznana pravica bivanja v tej državi, srečujejo še s precej večjimi problemi.

Dobro jih oriše ponedeljkov primer iz manjšega mesta Ellwangen v jugozahodni nemški zvezni deželi Baden-Württemberg. V lokalni migrantski center so prišli s policisti z namenom zakonite deportacije 23-letnika iz Toga v Italijo, kjer je vstopil v EU in prvič zaprosil za azil.

Ko so ga dali v lisice in ga nameravali odpeljati, se je uprla množica približno 200 afriških migrantov. Ti so postajali vse bolj nasilni in policistom, ki jih je bilo za tri patruljna vozila, začeli groziti. Poškodovali so tudi policijske avtomobile.

Zaradi številčne premoči migrantov so se policisti odločili, da se povlečejo. Ugodili so zahtevam migrantov ter odklenili in izpustili moškega, ki bi moral biti deportiran.

“Bili so tako agresivni in vse bolj so nam grozili, da smo človeka enostavno morali izpustiti,” je za Stuttgarter Zeitung povedal eden od policistov.

A policija se je v migrantski center v mnogo večjem številu vrnila v četrtek zjutraj. Okrog 200 policistov je izvedlo racijo, ob migrantu iz Toga pridržalo še 17 drugih nasilnežev.

Po raciji so štirje ljudje potrebovali bolnišnično oskrbo; trije migranti, ki so skočili skozi okno ter policist, ki so ga poškodovali med racijo. Manjših poškodb so bili deležni še nekateri njegovi kolegi.

“S policijskim posredovanjem smo želeli preprečiti, da bi se območje brez zakonov še razširilo,” je situacijo na novinarski konferenci komentiral predstavnik policije.

Oster je bil tudi novi nemški notranji minister, Horst Seehofer. “Kar se je zgodilo v Ellwagnu je klofuta ljudem, ki spoštujejo zakone,” je v Berlinu dejal novinarjem ter dodal, da pravica do gostoljubja ne bi smela biti na takšen način poteptana.

Zagotovil je, da bodo z vso odločnostjo uporabili razpoložljiva sredstva za sodni pregon tistih prosilcev za azil, ki so policiji v ponedeljek nasilno preprečili deportacijo.

Nemški prosilci za azil so sicer ob čakanju na rešitev prošnje nastanjeni v manjših centrih po vsej Nemčiji. Potem ko izvedo, da jim bivanje ni bilo odobreno, se mnogi pred deportacijo skrijejo.

Zato je nemška vlada sprejela drugačen načrt. Prosilce za azil nameravajo v naslednjih dveh letih nastaniti v velikih centrih za 1500 migrantov, kjer bodo pod nadzorom in ne bodo razkropljeni po vsej Nemčiji, vse dokler njihova prošnja ne bo obravnavana.

Hkrati vlada napoveduje še strožje ukrepe glede migrantskih deportacij.

Tako je situacijo videl eden od migrantov iz centra:

Print Friendly, PDF & Email
DELI

KOMENTARJI: 3

  1. Gadafi je rekel:
    “Slušajte me sad, vi ljudi iz NATO! Bombardujete zid koji stoji na putu migrantima iz Afrike ka Evropi, i teroristima Al Kaide. Taj zid je Libija. Vi ste ga razbili. Vi ste idioti, i gorećete u paklu zbog hiljada migranata iz Afrike, i zbog podrške Al-Kaidi. To će biti tako. Ja nikada ne lažem. Ne lažem ni sada”, napisao je Gadafi u otvorenom pismu koje je objavio ruski dnevni Zavtra u maju 2011. nekoliko meseci pre nego što je ubijen.

    Od početka godine 500.000 izbeglica je stiglo u Evropi, a migranatska kriza je postala prioritet broj jedan za zemlje EU, što je potvrdio i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker u svom godišnjem obraćanju Evropskom parlamentu o stanju u Evropskoj uniji.

    “Evropa danas predstavlja svetionik nade, i utočište stabilnosti u očima žena i muškaraca Bliskog Istoka i u Afrike. To je nešto na šta treba da budemo ponosni, a ne nešto čega treba da se plašimo”, rekao je Junker.

    Pitanje šta je izazvalo krizu izaziva poplavu komentara. Stručnjaci smatraju da je Evropa je izgubila svoj ugled najstabilnjeg mesta na svetu, uglavnom zbog toga što su vodeće evropske zemlje i Sjedinjene Države rušile labave režime, upravo u onim zemljama čiji ljudi sada osvjajaju železničke stanice u EU.

    “Jasno je golim okom da je izbeglička kriza rezultat američko-evropske politike”, kaže Boris Dolgov, viši istraživač Instituta za orijentalne studije Ruske akademije nauka. “Uništavanje Iraka, uništenje Libije i pokušaj rušenja Bašara Asada u Siriji rukama islamskih radikala – to je politika EU i SAD, a stotine hiljada izbeglica su rezultat te politike”, rekao je on za rusku agenciju Tass.

    “To je veoma ozbiljan i višestruki problem”, kaže profesorka Irina Zvjagelskaja sa Odeljenja za orijentalne studije na Državnom institutu za međunarodne odnose MGIMO u Moskvi. “Građanski rat u Siriji i tenzije u Iraku i Libiji stalno podstiču protok migranata, ali to nije jedini razlog. Slažem se sa onima koji vide aktuelne događaje kao trend još jedne masovne seobe naroda, koji napuštaju slabije države sa neefikasnim ekonomijama. Postoje sistemski problemi koje uzrokuju da ljudi napuste svoje domove i da se otisnu na put. I liberalno evropsko zakonodavstvo omogućava mnogima od njih ne samo da ostanu u Evropi, već i da tamo žive od socijalne pomoći, bez traženja zaposlenja”, kaže Zvjagelskaja.

    “Ovi ljudi su iscrpljeni, ljuti i poniženi. Ne znaju ništa o evropskim vrednostima, načinu života i tradiciji, multikulturalnosti i toleranciji. Oni nikada neće pristati da se pridržavaju evropskih zakona”, piše u svom blogu ruski pisac, dramaturg i reditelj Jevgenij Griškovec “Oni nikada neće osećati zahvalnost prema onima u čije zemlje su uspeli da uđu posle toliko problema, jer su te iste države prve pokrenule krvoproliće u njihovim domovinama.”

    “Angela Merkel obećava moderno nemačko društvo i Evropu pripremljenu za probleme … To je laž i glupost! Siguran sam da mnogi od onih u Francuskoj, Italiji i Nemačkoj, koji glume saosećanje i zbunjeno odmahuju glavama kada vide na vestima da se još migranata utopilo ili umrlo od gušenja ili umora na putu, iskreno u sebi govore nešto poput ovoga: “Tako im i treba, to će i drugima biti lekcija”, piše Griškovec.

    Politikolog Fjodor Lukjanov smatra da je kriza migranata samo vrh ledenog brega, suština gomile problema koji su se taložili godinama.

    “Postoji direktna veza između migrantske krize i poslednjih petnaest godina zapadne politike na Bliskom istoku”, kaže Lukjanov u provladinom listu Rosijska Gazeta. “Nijedan pokušaj intervencije nije dao očekivane rezultate. Naprotiv, svaki takav potez je samo okrenuo stvari od lošeg ka gorem. Ali, čak i Sjedinjene Države i Evropa budu prihvatile umereniju liniju, erozija će se i dalje dešavati, mada slabijim tempom. Krajnji rezultat će, međutim, biti isti. Dok modeli 20. veka postaju nefunkcionalni u novim uslovima, neće biti mirne tranzicije ka sledećoj fazi.”

    Kolumnista i bloger Vitalij Tretjakov se pita zašto je Evropska unija ušla u zamku iz koje nikada neće moći da izađe.

    “Razloga je mnogo, ali svi su oni zasnovani na aroganciji i preteranom samopouzdanju. U većini slučajeva osećanje više vrednosti se nikad ne izražava glasno, ali “Evropljani ” se uvek osećaju superiorno nad svima ostalima na svetu.”

    “Ostaje da se vidi da li će Evropska unija podleći pritiscima Vašingtona ili će radije manifestovati solidarnost sa Sjedinjenim Američkim Državama, u odluci da se ubrza takozvani “proces demokratizacije” u Severnoj Africi i na Bliskom istoku. U svakom slučaju, to je pomoglo da se otvori Pandorina kutija. Sada je ogromna teritorija u vrtlogu građanskih ratova i oružanog haosa, i milioni izbeglica su bili primorani da pobegnu”, zaključuje Tretjakov.

  2. “ na robu Zakona”; pisete urednistvo. Mar res? Ne poznate Zakona in pisete Fake news! Neverjetni ste, urednistvo!!

Komentiraj